Problem snabdjevanja energijom, svim vrstama, nije od nedavno. Od nedavno je možda u fokusu. Posebno kada dolazi zima. Kakva će biti? „Duga i hladna“, kaže Petar Gvero, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i šef Katedre za termotehniku u intervjuu za Likvidno.
LIKVIDNO: I Evropu, ali i ostatak svijeta mjesecima muči isto pitanje. Kako osigurati kontinuirano snabdjevanje energijom? U kakvoj je poziciji BiH?
GVERO: Naša pozicija je takva da mi zavisimo od uvoza, a sve što zavisi od uvoza je problematično, jer ne možete da imate uticaj. Tu prvenstveno mislim na naftu, naftne derivate i gas. Nije nama prvi put da se nalazimo u ovakvim situacijama. Međutim, čini mi se da je rat između Ukrajine i Rusije iskorišten u svim sferama i zloupotrebljen kao izgovor za silna poskupljenja. U tom kontekstu, mi nemamo mnogo manevarskog prostora kada su u pitanju energenti na čije cijene ne možemo da utičemo. Ja ću Vam dati samo jedan primjer koliko je to vještačko. Kada je 2008. godine započela svjetska ekonomska kriza, barel nafte, uz mnogo manje geopolitičke probleme, je dostigao cijenu veću od 150 dolara. Pri tome cijena goriva na benzinskim pumpama nije prešla 2.50KM po litru. To nam je bio šok. Sada je barel oko 100 dolara, a mi plaćamo dizel više od 3.50 KM.
Barel nafte 2008. godine je dostigao cijenu veću od 150 dolara,
a cijena goriva nije prešla 2.50 KM/l.
Danas, barel je oko 100 dolara, a mi plaćamo dizel više od 3.50 KM.
LIKVIDNO: Danas je čak i cijena domaćih energenata, poput peleta i drvne sječke, dostigla čak 650 KM po toni. Da li je, iz današnje pozicije, masovni prelazak na ove energente, što domaćinstava, što toplana, bio opravdan?
GVERO: Energetiku nikada ne treba posmatrati u kontekstu gašenja trenutnog požara. Kada vidite ove cijene, većina se pita da li je bilo pametno preći na pelet ili drvnu sječku. Međutim, ako to pogledate dugoročno, strateški, to je domaći resurs na koji se morate osloniti. Naravno iza toga mora da stane država. Mi smo zemlja koja nema kontrolne mehanizme da sačuva domaće tržište. Veletrgovci koji trguju ovim energentom trenutno imaju vrlo primamljive ponude iz Evrope koja je sebi zacrtala rezanje udjela fosilnih goriva, a pogotovo uvoza iz Rusije. Oni funkcionišu isključivo prema zakonima tržišta. Ako ja u Njemačkoj mogu da prodam pelet po 300 evra, zašto da ga prodajem u BiH po 200? Ako me niko u tome ne spriječava. Sada jesu uvedena neka ograničenja. Po meni, na pogrešan način. Prva stvar, izjednačeni su pelet i drvo. Cijepano drvo nikada nije trebalo da bude izvozni proizvod. Tu nema nikakvog tehnološkog postupka, za razliku od peleta koji je složen tehnološki proizvod. Izvoz peleta treba podsticati, ali na način da ne smijete ugroziti domaće tržište. S druge strane, cijepano drvo je brz način da dođete do proizvoda. U njegovoj proizvodnji uglavnom radi socijalno najugroženija kategorija društva. Faktički ispada da pravite profit na leđima ubjedljivo najranjivijih socijalnih kategorija koje navodno pokušavate da štitite. Ovdje treba još dodati i važan aspekt korupcije u sektoru šumarstva i prerade deveta koji jako utiče na sve ove tokove, ali to je već posebna tema za diskusiju.
LIKVIDNO: I električna energija je domaći proizvod. Proizvođači u BiH su trenutno u poziciji da je izvoze po daleko većim cijenama od onih na domaćem tržištu.
GVERO: Ja dugoročno ne bih igrao na kartu električne energije, kao brze zamjene. Mi imamo prilično velik pritisak da se cijene električne energije nivelišu sa cijenama u okruženju. To je jedna stvar. Druga je da su naše cijene električne energije prilično nerealne. Moje mišljenje jeste da je to zahvaljujući tome što je politika uplivala u velike elektro energetske sisteme i nametnula im način na koji treba da se razvijaju. To je rezultiralo time da ste vi električnu energiju, koja je roba, tretirali kao socijalnu kategoriju i time kupovali socijalni mir. Posljedica je što su sada sve tri elektroprivrede u problemu i nemaju više nikakav potencijal da se samostalno razvijaju. Usput su izgubili i primarnu funkciju zbog koje se zovu javna preduzeća. One su profit koji generišu trebale da plasiraju u javno dobro.
LIKVIDNO: Smatrate li da će cijena električne energije ostati socijalna kategorija?
GVERO: Činjenica je da će cijena električne energije ići na gore. Trenutni status quo možemo zahvaliti izborima, a onda ćemo morati da ih podignemo, jer je to nužno. Ono što tehnološki treba podržavati, jesu visoko efikasna riješenja u korištenju električne energije. Tehnologija koja bi kod nas trebalo da bude preferirana i subvencionisana su toplotne pumpe. To je nešto u šta ima smisla ulagati. Drugo, strateški proioritet, posebno kada je riječ o građanima, mora da bude utopljavanje zgrada, povećanje energetske efikasnosti. Šta god da koristite od energenata, manje ćete trošiti ako dovedete prostor na viši stepen efikasnosti.
LIKVIDNO: Da li je novi Zakon o obnovljivim izvorima električne energije jedan korak ka tome? Po prvi put je i malim proizvođačima omogućena garantovana cijena i mogućnost plasiranja viška električne energije u mrežu.
GVERO: Ono što je, po mom mišljenju, dobro, jeste da je donesena izmjena tog zakona i uvedena kategorija prosumera. To su proizvođači-potrošači koji će biti u stanju da dio električne energije koju ne utroše šalju u mrežu. To je odavno trebalo da se desi. Međutim, sada je pitanje koliko složen proces će biti postavljen pred zainteresovane. Lično smatram da je pogrešan potez što je u taj proces ušla Elektroprivreda. To je trebalo prepustiti slobodnom tržištu. U ovoj situaciji Elektroprivreda ima monopol i u startu je ugušeno potencijalno tržište gradnje tih malih sistema. To bi bile male firme koje ne bi bile nikakav konkurent Elektroprivredi. Generalno smatram da u te procese treba ući tek kada se na osnovu krovnog zakona napravi odgovarajuća sekundarna legislativa, koja će potpuno urediti cijeli proces.
LIKVIDNO: Ova godina započela je sa problemima u zelenom elektroenergetskom sektoru. Nije bilo dovoljno vjetra, hidrologija nije bila na očekivanom nivou… Da li je tzv. zelena energija nešto na šta se jedna država može osloniti u budućnosti?
GVERO: Duži niz godina sam bio uključen u programske komitete za energiju, u okviru Evropske komisije, kao predstavnik BiH. Ti komiteti su programirali pozive za razvojne Horizont projekte. Taj tok je išao u nekom razumnom tranzicijskom vremenskom periodu. Evropa je pokazala sa 2020. godinom da su za dobar dio zemalja članica nekakve granice koje su postavljene kao dostižne, ustvari prevaziđene. Znači da je proces išao jako dobro. Evropa sebe već decenijama pokušava na svjetskom tržištu da postavi kao lidera u razvoju zelenih tehnologija. Te tehnologije ne treba gledati samo kroz prizmu razvoja domaćih preduzeća, nego kroz klimatske promjene kojesu potpuno sklonjene u stranu zahvaljujući trenutnoj krizi.
Mi živimo u jednom kritičnom periodu. To je pitanje opstanka svih nas. Sve ovo će biti prilično irelevantno kada nas te stvari stignu. Ipak, smeta mi forsiranje brzog prelaska na zelenu energiju. Smatram da to nije moguće na tako brz način. Evropa je potpisala Greeendeal, ugovor o potpunoj dekarbonizaciji do 2050, godine, što je jedan razuman vremenski period. Međutim, doći do tolikog učešća zelene energije u kratkom vremenskom roku, kako se to sada forsira, je praktično nemoguće. Tehnički postoji mnogo nepoznanica. Prvi put ste u poziciji da istovremeno morate da upravljate determinističkim i stohastičkim izvorima. Deterministički su određeni. Takve imate u termoelektrani. Ali na vjetroelektrani vi nikada ne znate hoćete li imati višak ili manjak. To je stohastički, slučajan izvor. Još nemamo dovoljno iskustva kako na velikoj skali upravljati takvim sistemima.
LIKVIDNO: Da li to znači da treba pažljivije pristupati gradnji novih energetskih objekata?
GVERO: Smatram da novi objekti treba da budu samo zamjena za ove koji će da se gase, zbog završetka svog životnog ciklusa. To je tranzicija, a sad, da neko vidi perspektivu u tome što će prodavati jeftinu energiju i graditi još jednu termoelektranu u BiH, po meni je vrlo rizično. To može da postane glavni limitirajući faktor na putu ka EU. Čak da politički sve riješite, sa velikim učešćem prljave energije vi niste dobrodošli. Evropa će to lako riješiti, može da uvede karbonske takse i takva energija opet neće biti konkurentna.
LIKVIDNO: Evropska energetska zajednica vrlo često kritikuje BiH.
GVERO: S razlogom. Niko nas nije natjerao prije mnogo godina da potpišemo Ugovor o energetskoj zajednici i preuzememo obaveze. Smiješno zvuči da ministri potpišu takav ugovor i obavežu se da će do 2020. godine za devet odsto smanjiti ukupnu potrošnju energije i povećati energetsku efikasnost, a onda odu na potpisivanje ugovora za termoelektranu. Mi ne shvatamo te stvari dovoljno ozbiljno.
LIKVIDNO: Kako komentarišete preporuku MMF-a da evropske vlade ne intervenišu previše u cijene električne energije, nego da udar podnesu potrošači?
GVERO: Da je MMF dao neku drugu vrstu preporuke, ja bih se iznenadio. MMF je banka, finansijska institucija koja se bavi prodajom novca. Jedino što MMF zanima u zemljama kojima je dao kredite jeste da ih uredno vraćaju. Oni se ne mogu servisirati ako će zemlje iz svojih budžeta izdvajati novac za peglanje socijalnih problema stanovništva. Najbezbjednije je onda pustiti da cijenu plate krajnji potrošači, da li kroz inflaciju ili akcize. Nije ni važno koju ćete ekonomsku formu izabrati. Zemlje koje su bile u poziciji da novac posude od MMF-a nisu u poziciji da same odlučuju, pa ovo faktički nije preporuka, nego naređenje. Tako da me uopšte ne čudi takva preporuka. Ono što me u BiH čudi jeste što se ni na jednom nivou ne radi na analizi tzv.energetskog siromaštva. Takvom analizom bi trebalo utvrditi koliko ljudi je energetski siromašno i nije u stanju da servisira svoje račune za energiju i da se pravi strategija na koji način da im se pomogne. Držanje niske cijene električne energije nije riješenje jer elektroprivrede plaćaju ceh. One nisu u stanju da same isfinansiraju ni jedan novi energetski objekat.
LIKVIDNO: Kakva nas, po Vama, zima očekuje?
GVERO: Duga i hladna. Smatram da će se situacija pred zimu jako zaoštriti. Ljeti je bilo lako ne razmišljati o tome.
Redakcija Likvidno
Dodaj komentar