LIKVIDNO: I Evropu, ali i ostatak svijeta mjesecima mu\u010di isto pitanje. Kako osigurati kontinuirano snabdjevanje energijom? U kakvoj je poziciji BiH?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

GVERO:<\/strong> Na\u0161a pozicija je takva da mi zavisimo od uvoza, a sve \u0161to zavisi od uvoza je problemati\u010dno, jer ne mo\u017eete da imate uticaj. Tu prvenstveno mislim na naftu, naftne derivate i gas. Nije nama prvi put da se nalazimo u ovakvim situacijama. Me\u0111utim, \u010dini mi se da je rat izme\u0111u Ukrajine i Rusije iskori\u0161ten u svim sferama i zloupotrebljen kao izgovor za silna poskupljenja. U tom kontekstu, mi nemamo mnogo manevarskog prostora kada su u pitanju energenti na \u010dije cijene ne mo\u017eemo da uti\u010demo. Ja \u0107u Vam dati samo jedan primjer koliko je to vje\u0161ta\u010dko. Kada je 2008. godine zapo\u010dela svjetska ekonomska kriza, barel nafte, uz mnogo manje geopoliti\u010dke probleme, je dostigao cijenu ve\u0107u od 150 dolara. Pri tome cijena goriva na benzinskim pumpama nije pre\u0161la 2.50KM po litru. To nam je bio \u0161ok. Sada je barel oko 100 dolara, a mi pla\u0107amo dizel vi\u0161e od 3.50 KM.<\/p>\n\n\n\n

<\/span> $\"\"$
\n
Barel nafte 2008. godine je dostigao cijenu ve\u0107u od 150 dolara,
a cijena goriva nije pre\u0161la 2.50 KM\/l.
Danas, barel je oko 100 dolara, a mi pla\u0107amo dizel vi\u0161e od 3.50 KM.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Danas je \u010dak i cijena doma\u0107ih energenata, poput peleta i drvne sje\u010dke, dostigla \u010dak 650 KM po toni. Da li je, iz dana\u0161nje pozicije, masovni prelazak na ove energente, \u0161to doma\u0107instava, \u0161to toplana, bio opravdan?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO:<\/strong> Energetiku nikada ne treba posmatrati u kontekstu ga\u0161enja trenutnog po\u017eara. Kada vidite ove cijene, ve\u0107ina se pita da li je bilo pametno pre\u0107i na pelet ili drvnu sje\u010dku. Me\u0111utim, ako to pogledate dugoro\u010dno, strate\u0161ki, to je doma\u0107i resurs na koji se morate osloniti. Naravno iza toga mora da stane dr\u017eava. Mi smo zemlja koja nema kontrolne mehanizme da sa\u010duva doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. Veletrgovci koji trguju ovim energentom trenutno imaju vrlo primamljive ponude iz Evrope koja je sebi zacrtala rezanje udjela fosilnih goriva, a pogotovo uvoza iz Rusije. Oni funkcioni\u0161u isklju\u010divo prema zakonima tr\u017ei\u0161ta. Ako ja u Njema\u010dkoj mogu da prodam pelet po 300 evra, za\u0161to da ga prodajem u BiH po 200? Ako me niko u tome ne sprije\u010dava. Sada jesu uvedena neka ograni\u010denja. Po meni, na pogre\u0161an na\u010din. Prva stvar, izjedna\u010deni su pelet i drvo. Cijepano drvo nikada nije trebalo da bude izvozni proizvod. Tu nema nikakvog tehnolo\u0161kog postupka, za razliku od peleta koji je slo\u017een tehnolo\u0161ki proizvod. Izvoz peleta treba podsticati, ali na na\u010din da ne smijete ugroziti doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. S druge strane, cijepano drvo je brz na\u010din da do\u0111ete do proizvoda. U njegovoj proizvodnji uglavnom radi socijalno najugro\u017eenija kategorija dru\u0161tva. Fakti\u010dki ispada da pravite profit na le\u0111ima ubjedljivo najranjivijih socijalnih kategorija koje navodno poku\u0161avate da \u0161titite. Ovdje treba jo\u0161 dodati i va\u017ean aspekt korupcije u sektoru \u0161umarstva i prerade deveta koji jako uti\u010de na sve ove tokove, ali to je ve\u0107 posebna tema za diskusiju. <\/p>\n\n\n
\n
$\"\"$ <\/figure><\/div>\n\n\n
LIKVIDNO: I elektri\u010dna energija je doma\u0107i proizvod. Proizvo\u0111a\u010di u BiH su trenutno u poziciji da je izvoze po daleko ve\u0107im cijenama od onih na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO: <\/strong>Ja dugoro\u010dno ne bih igrao na kartu elektri\u010dne energije, kao brze zamjene. Mi imamo prili\u010dno velik pritisak da se cijene elektri\u010dne energije niveli\u0161u sa cijenama u okru\u017eenju. To je jedna stvar. Druga je da su na\u0161e cijene elektri\u010dne energije prili\u010dno nerealne. Moje mi\u0161ljenje jeste da je to zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je politika uplivala u velike elektro energetske sisteme i nametnula im na\u010din na koji treba da se razvijaju. To je rezultiralo time da ste vi elektri\u010dnu energiju, koja je roba, tretirali kao socijalnu kategoriju i time kupovali socijalni mir. Posljedica je \u0161to su sada sve tri elektroprivrede u problemu i nemaju vi\u0161e nikakav potencijal da se samostalno razvijaju. Usput su izgubili i primarnu funkciju zbog koje se zovu javna preduze\u0107a. One su profit koji generi\u0161u trebale da plasiraju u javno dobro.<\/p>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Smatrate li da \u0107e cijena elektri\u010dne energije ostati socijalna kategorija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO: <\/strong>\u010cinjenica je da \u0107e cijena elektri\u010dne energije i\u0107i na gore. Trenutni status quo mo\u017eemo zahvaliti izborima, a onda \u0107emo morati da ih podignemo, jer je to nu\u017eno. Ono \u0161to tehnolo\u0161ki treba podr\u017eavati, jesu visoko efikasna rije\u0161enja u kori\u0161tenju elektri\u010dne energije. Tehnologija koja bi kod nas trebalo da bude preferirana i subvencionisana su toplotne pumpe. To je ne\u0161to u \u0161ta ima smisla ulagati. Drugo, strate\u0161ki proioritet, posebno kada je rije\u010d o gra\u0111anima, mora da bude utopljavanje zgrada, pove\u0107anje energetske efikasnosti. \u0160ta god da koristite od energenata, manje \u0107ete tro\u0161iti ako dovedete prostor na vi\u0161i stepen efikasnosti.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$ <\/figure>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Da li je novi Zakon o obnovljivim izvorima elektri\u010dne energije jedan korak ka tome? Po prvi put je i malim proizvo\u0111a\u010dima omogu\u0107ena garantovana cijena i mogu\u0107nost plasiranja vi\u0161ka elektri\u010dne energije u mre\u017eu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO: <\/strong>Ono \u0161to je, po mom mi\u0161ljenju, dobro, jeste da je donesena izmjena tog zakona i uvedena kategorija prosumera. To su proizvo\u0111a\u010di-potro\u0161a\u010di koji \u0107e biti u stanju da dio elektri\u010dne energije koju ne utro\u0161e \u0161alju u mre\u017eu. To je odavno trebalo da se desi. Me\u0111utim, sada je pitanje koliko slo\u017een proces \u0107e biti postavljen pred zainteresovane. Li\u010dno smatram da je pogre\u0161an potez \u0161to je u taj proces u\u0161la Elektroprivreda. To je trebalo prepustiti slobodnom tr\u017ei\u0161tu. U ovoj situaciji Elektroprivreda ima monopol i u startu je ugu\u0161eno potencijalno tr\u017ei\u0161te gradnje tih malih sistema. To bi bile male firme koje ne bi bile nikakav konkurent Elektroprivredi. Generalno smatram da u te procese treba u\u0107i tek kada se na osnovu krovnog zakona napravi odgovaraju\u0107a sekundarna legislativa, koja \u0107e potpuno urediti cijeli proces.<\/p>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Ova godina zapo\u010dela je sa problemima u zelenom elektroenergetskom sektoru. Nije bilo dovoljno vjetra, hidrologija nije bila na o\u010dekivanom nivou… Da li je tzv. zelena energija ne\u0161to na \u0161ta se jedna dr\u017eava mo\u017ee osloniti u budu\u0107nosti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO: <\/strong>Du\u017ei niz godina sam bio uklju\u010den u programske komitete za energiju, u okviru Evropske komisije, kao predstavnik BiH. Ti komiteti su programirali pozive za razvojne Horizont projekte. Taj tok je i\u0161ao u nekom razumnom tranzicijskom vremenskom periodu. Evropa je pokazala sa 2020. godinom da su za dobar dio zemalja \u010dlanica nekakve granice koje su postavljene kao dosti\u017ene, ustvari prevazi\u0111ene. Zna\u010di da je proces i\u0161ao jako dobro. Evropa sebe ve\u0107 decenijama poku\u0161ava na svjetskom tr\u017ei\u0161tu da postavi kao lidera u razvoju zelenih tehnologija. Te tehnologije ne treba gledati samo kroz prizmu razvoja doma\u0107ih preduze\u0107a, nego kroz klimatske promjene kojesu potpuno sklonjene u stranu zahvaljuju\u0107i trenutnoj krizi. <\/p>\n\n\n
\n
$\"\"$
Petar Gvero, profesor Ma\u0161inskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n
Mi \u017eivimo u jednom kriti\u010dnom periodu. To je pitanje opstanka svih nas. Sve ovo \u0107e biti prili\u010dno irelevantno kada nas te stvari stignu. Ipak, smeta mi forsiranje brzog prelaska na zelenu energiju. Smatram da to nije mogu\u0107e na tako brz na\u010din. Evropa je potpisala Greeendeal, ugovor o potpunoj dekarbonizaciji do 2050, godine, \u0161to je jedan razuman vremenski period. Me\u0111utim, do\u0107i do tolikog u\u010de\u0161\u0107a zelene energije u kratkom vremenskom roku, kako se to sada forsira, je prakti\u010dno nemogu\u0107e. Tehni\u010dki postoji mnogo nepoznanica. Prvi put ste u poziciji da istovremeno morate da upravljate deterministi\u010dkim i stohasti\u010dkim izvorima. Deterministi\u010dki su odre\u0111eni. Takve imate u termoelektrani. Ali na vjetroelektrani vi nikada ne znate ho\u0107ete li imati vi\u0161ak ili manjak. To je stohasti\u010dki, slu\u010dajan izvor. Jo\u0161 nemamo dovoljno iskustva kako na velikoj skali upravljati takvim sistemima.<\/p>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Da li to zna\u010di da treba pa\u017eljivije pristupati gradnji novih energetskih objekata?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO: <\/strong>Smatram da novi objekti treba da budu samo zamjena za ove koji \u0107e da se gase, zbog zavr\u0161etka svog \u017eivotnog ciklusa. To je tranzicija, a sad, da neko vidi perspektivu u tome \u0161to \u0107e prodavati jeftinu energiju i graditi jo\u0161 jednu termoelektranu u BiH, po meni je vrlo rizi\u010dno. To mo\u017ee da postane glavni limitiraju\u0107i faktor na putu ka EU. \u010cak da politi\u010dki sve rije\u0161ite, sa velikim u\u010de\u0161\u0107em prljave energije vi niste dobrodo\u0161li. Evropa \u0107e to lako rije\u0161iti, mo\u017ee da uvede karbonske takse i takva energija opet ne\u0107e biti konkurentna.<\/p>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Evropska energetska zajednica vrlo \u010desto kritikuje BiH.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO: <\/strong>S razlogom. Niko nas nije natjerao prije mnogo godina da potpi\u0161emo Ugovor o energetskoj zajednici i preuzememo obaveze. Smije\u0161no zvu\u010di da ministri potpi\u0161u takav ugovor i obave\u017eu se da \u0107e do 2020. godine za devet odsto smanjiti ukupnu potro\u0161nju energije i pove\u0107ati energetsku efikasnost, a onda odu na potpisivanje ugovora za termoelektranu. Mi ne shvatamo te stvari dovoljno ozbiljno.<\/p>\n\n\n\n
$\"\"$ <\/figure>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Kako komentari\u0161ete preporuku MMF-a da evropske vlade ne interveni\u0161u previ\u0161e u cijene elektri\u010dne energije, nego da udar podnesu potro\u0161a\u010di?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO:<\/strong> Da je MMF dao neku drugu vrstu preporuke, ja bih se iznenadio. MMF je banka, finansijska institucija koja se bavi prodajom novca. Jedino \u0161to MMF zanima u zemljama kojima je dao kredite jeste da ih uredno vra\u0107aju. Oni se ne mogu servisirati ako \u0107e zemlje iz svojih bud\u017eeta izdvajati novac za peglanje socijalnih problema stanovni\u0161tva. Najbezbjednije je onda pustiti da cijenu plate krajnji potro\u0161a\u010di, da li kroz inflaciju ili akcize. Nije ni va\u017eno koju \u0107ete ekonomsku formu izabrati. Zemlje koje su bile u poziciji da novac posude od MMF-a nisu u poziciji da same odlu\u010duju, pa ovo fakti\u010dki nije preporuka, nego nare\u0111enje. Tako da me uop\u0161te ne \u010dudi takva preporuka. Ono \u0161to me u BiH \u010dudi jeste \u0161to se ni na jednom nivou ne radi na analizi tzv.energetskog siroma\u0161tva. Takvom analizom bi trebalo utvrditi koliko ljudi je energetski siroma\u0161no i nije u stanju da servisira svoje ra\u010dune za energiju i da se pravi strategija na koji na\u010din da im se pomogne. Dr\u017eanje niske cijene elektri\u010dne energije nije rije\u0161enje jer elektroprivrede pla\u0107aju ceh. One nisu u stanju da same isfinansiraju ni jedan novi energetski objekat.<\/p>\n\n\n\n
LIKVIDNO: Kakva nas, po Vama, zima o\u010dekuje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
GVERO: <\/strong>Duga i hladna. Smatram da \u0107e se situacija pred zimu jako zao\u0161triti. Ljeti je bilo lako ne razmi\u0161ljati o tome.<\/p>\n\n\n\n
Redakcija Likvidno<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n
\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Problem snabdjevanja energijom, svim vrstama, nije od nedavno. Od nedavno je mo\u017eda u fokusu. Posebno kada dolazi zima. Kakva \u0107e biti? \u201eDuga i hladna\u201c, ka\u017ee Petar Gvero, profesor Ma\u0161inskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i \u0161ef Katedre za termotehniku u intervjuu za Likvidno. LIKVIDNO: I Evropu, ali i ostatak svijeta mjesecima mu\u010di isto pitanje. Kako osigurati […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4186,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[6,45,49],"tags":[102],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4181"}],"collection":[{"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4181"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4181\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4206,"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4181\/revisions\/4206"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4186"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4181"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4181"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/likvidno.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4181"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}